Andra Gavrilović

Andra Gavrilović
Born Андра Гавриловић
(1864-07-11)July 11, 1864
Svilajnac, Principality of Serbia
Died February 24, 1929(1929-02-24) (aged 64)
Belgrade, Kingdom of Yugoslavia
Nationality Serbian, Yugoslavian
Occupation historian, historian of literature, writer and diplomat

Andra Gavrilović (Serbian: Андра Гавриловић; Svilajnac, Principality of Serbia 11 July 1864 — Belgrade, Kingdom of Yugoslavia 24 February 1929) was Serbian historian, historian of literature, writer and diplomat.

He also specialized in works of Dositej Obradović.[1]

Gavrilović disagreed with opinion of Jovan Tomić that figure of Djemo the Mountaineer was based on Jegen Osman Pasha. In his polemic work 'Who wasn't Djemo the Mountaineer, correction of someone's literary-historical mistake' (Serbian: Ко није био Ђемо Брђанин, исправка туђе литерарно-историске грешке).[2] he emphasized that Djemo was in fact Albanian nobleman Gjin Muzaki because he assumed that Serbian epic poetry about struggle between Marko Kraljević and Djemo the Mountaneer was based on real struggles between Prince Marko and Muzaka family from Albania.[3]

According to Andra Gavrilović the figure of Vuča General is based on Tanush Dukagjin, a member of Dukagjini noble family from Albania.[4][5]

Wikimedia Commons has media related to Andra Gavrilović.

References

  1. ↑ "Izraz" (7-8). Hrvatska naklada. 1989: 27. Andra Gavrilović, jedan od vrednih radnika na proučavanju istorije srpske književnosti, zaslužan za bliže poznavanje Dositeja i njegovog doba, uzeo je u odbranu Dositeja
  2. ↑ "Letopis Matice srpske". Letopis Matice srpske. 211 (16). 1902.
  3. ↑ Karadžić. Belgrade: Štamparija Mate Jovanovnića. 1900. p. 26.
  4. ↑ Stanoje Stanojević, Dušan J. Popović (1937). "Sitni prilozi". Glasnik. 10: 213. Спомињемо, по дужности, раније још нагађање А. Гавриловића у чланку Историјска се- ћања у неким нар. песмама о Краље- вићу Марку (Глас СКАк. 1*\Ш1), по коме је: „Вуча џенерал Танусије (Та- нуш), родоначелник Дукађина, којисе зове још и Вуно и Вуко...
  5. ↑ Srpska akademija nauka i umetnosti (1900). Glas. 58-60: 134. Идући у мислима тим правцем, сусрећемо се с родоначелником Дукађина, познатим нам већ Тану- сијем, који се зове још и Вуно или Вуко1 и који је у Задрим.ьу био западни сусед Вукашннова Призрена. Овај Латинин Вуко
This article is issued from Wikipedia - version of the 10/22/2016. The text is available under the Creative Commons Attribution/Share Alike but additional terms may apply for the media files.