Saint George of Kratovo

Saint George of Kratovo or Saint New George of Sofia[1] (Bulgarian: Свети Георги Нови Софийски, Macedonian: Свети Ѓорѓи Кратовски, Serbian: Свети Ђорђе Кратовац, Sveti Đorđe Kratovac) was a young silversmith from Kratovo,[2] whom Peja, an Eastern Orthodox priest active in the Sanjak of Sofia (in the Ottoman Empire, now Bulgaria), was the spiritual guide and host[3] and bible teacher.[3] George was burnt alive on a pyre on 11 February 1515 in Sofia, after he refused to convert to Islam, due to which he later was proclaimed a New Martyr.[4]

Peja wrote the liturgical rite and biography (žitije) on George between 1515 and 1523, in the Serbian recension of Church Slavonic, per Serbian sources,[5] and in Bulgarian recension, per Bulgarian sources.[6][7] The work was published by Serbian intellectual Stojan Novaković in 1867, transcribed from a manuscript held in the National Library of Serbia in Belgrade.[5] Milan Milićević wrote a work on George in 1885.[8] In Bulgaria St. George the New became especially honored during the Bulgarian National Revival, after Paisius of Hilendar included him in the list of Bulgarian saints, in his Istoriya Slavyanobolgarskaya, written in 1762. In 1855 Nikola Karastoyanov from Samokov printed the Life of St. George the New, based on a manuscript kept in the metropolitan library of Sofia. During the first half of the 19th century St. George the New became popular also among Bulgarian painters and was depicted in many Churches.[9]

References

  1. ↑ Historical Dictionary of Bulgaria, Author Raymond Detrez, Publisher Rowman & Littlefield, 2014, ISBN 1442241802, p. 353.
  2. ↑ Jovan Deretić (2004). Istorija srpske književnosti. Prosveta. Главни представник те школе ПОП ПЕЈА 20-их година XVI столећа пише Службу и опширно Мученије Ђорђа Кратовш. У њему је описао мученичку смрт свог савременика младог кујунџије Ђорђа, софијског граћанина српског ...
  3. 1 2 Dimitrije Bogdanović (1972). Likovi svetitelja. Glavni savez udruženog pravoslavnog sveštenstva SFRJ. Свештеник („поп") Пеја, духовник и домаћин кујунџије Ђорђа, био је у Софији сведок читаве истраге и мученичке смрти Ђорђеве. Он му је одмах и саставио житије и службу за култ што ће се потом одржати кроз четири стотине ...
  4. ↑ "BG ULICE: Đorđe Kratovac nije hteo da se poturči, pa je spaljen na lomači!". Telegraf.
  5. 1 2 Narodni muzej Smederevo (1965). Posebna izdanja. 1. Muzej. p. 142. Службу Борђу Кратовцу написао је српскословенском редакци- јом поп Пеја у Софији истовремено кад и Житије (1515 — 1523). Њега је публиковао Ст. Новаковић21) према једном рукопису из Народпе библи- отеке у Беојграду ...
  6. ↑ Сотирологичната стратегия на поп Пейо Софийски след есхатологичната 1492 г. (Ролята на свидетеля в историята) Тодор Моллов, Електронно списание LiterNet, 20.10.2007, № 10 (95).]
  7. ↑ Динеков Петър, Софийски книжовници през ХVІ век. част 1. Поп Пейо, 1939, 124 стр.
  8. ↑ Milićević 1885.
  9. ↑ Св. мъченик Георги Софийски Нови (Кратовски) Pravoslavieto.com.

Further reading

This article is issued from Wikipedia - version of the 11/20/2016. The text is available under the Creative Commons Attribution/Share Alike but additional terms may apply for the media files.