Paskoje Primojević

Paskoje Primojević
Nationality	Ragusan
Other names	Pasqualis de Primo
Occupation	scribe
Years active	1482—1527
Known for	Chief of chancellery of the Ragusan government (Italian: Consilium Rogatorum)

Paskoje Primojević (Italian: Pasqualis de Primo), or Pasko, was Ragusan poet and Serbian scribe in Ragusa in the 1482–1527 period.^[1]

Family

Primojević was born into the Ragusan noble family Primojević (Italian: Primo).^[2][3] The family hailed from the region of Sutjeska,^[4] and belonged to a group of notable Ragusan families that migrated from the territory of Bosnia and Herzegovina.^[5] There were two branches of the family in Dubrovnik, both hailing from Bosnia and Herzegovina, from where their ancestors moved to Dubrovnik in the 14th century, and both became notable. Paskoje belongs to the branch which produced three chancellors in the Ragusan government, and one notable poet. The other branch was involved in trade. Their coat of arms with a sun and three stars can be found in the Church of the Holy Mother of Mercy and in front of the house of M. Jakšić.^[6]

Paskoje's father was Pripčo Dobreljević (1400–1466).^[7] Paskoje had sons Trajan, Niko and Luka, all of whom became scribes. Trajan and Niko were both Serbian scribes, in the period of 1527–36 and 1536–66, respectively. Luka (fl. 1504–24) was a Latin script scribe.^[8][9] Paskoje and his sons wrote their texts in the Jekavian pronunciation of Shtokavian.^[10]

Attempt to establish printing house

Members of the Primojević family were actively working on establishing a printing house in Ragusa.^[11] In his letter of 8 March 1514, Luka Primojević requested approval from the Ragusan government (Italian: Consilium Rogatorum) to import a printing machine to Ragusa and to open a printing house,^[12] to print books in Latin, Greek and Cyrillic script, the latter based on the script used at the Crnojević printing house.^[13] Primojević requested a guarantee from the Ragusan government to not allow other printing houses to be opened in Ragusa for the next 15 years. The Ragusan government accepted this under the condition that the printing house would be finished in one year. One year later Luka requested for extension of this period for another eight months, which was also accepted. Still, for some reason, he failed to establish printing press.^[14]

Chief of Chancellery

Paskoje, then chancellor of Ragusa, was sent by the Ragusan government to Ottoman-held Herceg Novi to negotiate with Novi's dizdar on 18 August 1499.^[15]

In a 1502 document of the Ragusan Senate, Paskoje was referred to as the chief of chancellery of the Government of the Republic of Ragusa.^[16]

In 1517 Paskoje went to the court because of a lawsuit of some trader from Adrianople.^[17]

References

1. Glas. U Kralj.-srpskoj državnoj štampariji. 1941. p. 144. ...оригинали тих посљедњих комада иду у године 1483—1490 када је био Паскоје Примојевић српски канцелар (г. 1482 — 1527),
2. Kolendić, Petar; Pantić, M. (1964). Iz staroga Dubrovnika. Srpska književna zadruga. p. 72. Кад је године 1514. члан угледне дубровачке породице, која је и цркви и држави дала вриједних радника, писар Лука П. Примојевић (de Primo) молио Сенат да му допусти отворити овдје штампарију, нагласио је да би се у њој ...
3. O Knjizevnosti. 1964. p. 48. ... од друге дубровачке породице Примојевића (Примо) из које је познати дубровачки песник Паскоје Примојевић.
4. Vasić, Milan (1995). Bosna i Hercegovina od srednjeg veka do novijeg vremena: međunarodni naučni skup 13-15. decembar 1994. Istorijski institut SANU. p. 181.
5. Prilozi 29 (2000) 329-344, Maja Miljković: "Prisustvo dubrovačkih porodica koje potiču iz Bosne i Hercegovine se može pratiti od najmanje jednog veka, porodica glavić, do preko tri veka kao što je to slučaj sa porodicama Primojević i Zuzorić,..."
6. Anali Zavoda za povijesne znanosti Istraživačkog centra Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku. Zavod za povijesne znanosti istraz̆ivac̆kog centra. 1979.
7. Horbach, Oleksa; Freidhof, Gerd; Kosta, Peter (1983). Beiträge zur West- und Südslawischen Philologie. O. Sagner. p. 66. ISBN 978-3-87690-250-0. Die Familie de Primo /Primo jevic, in der Literatur bekannt durch den ihr angehörenden Kanzler Paskoje Primoje- vic (Pasgual f. Primi de Bono) geht auf den Vater dieses Paskoje zurück, auf Pripcho di Bogouac Dobregleuich, geb. 14oo, gest. 1476 der in den Quellen auch als "Primus boni (bzw de Bon) dictus Pripcho Dobreleuich" erscheint (mit Ubersetzung von "Dobreljević" zu "de Bon")
8. (Đorđić 1971, p. 148): "Затим су били писари: Паскоје Примојевић, 1482 — 1527. године (ел. 240), и његови синови Трајан, 1527 — 1536. године (ел. 243), и Нико, 1536 — 1566 (ел. 244). Један Паскојев син, Лука, био је латински писар 1504 — 1524."
9. (Đorđić 1987, p. 149)
10. Glas Srpske akademije nauka. Štampa jugoslavskog štamparskog preduzeća. 1951. p. 30.
11. (Bogišić 1987, p. 88): "Oko osnivanja tiskare u Dubrovniku posebno su bili angažirani pojedini članovi ugledne građanske obitelji Primojević. "
12. (Bogišić 1987, p. 88): "Oko osnivanja tiskare u Dubrovniku posebno su bili angažirani pojedini članovi ugledne građanske obitelji Primo- jević. Tako je u pismu od 8. marta 1514. Luka Paskoja Primojević, inače vladin kancelar, zatražio od vlade dozvolu da u"
13. Marković, Božidar; Furunović, Dragutin; Radić, Radiša (2000). Zbornik radova: kultura štampe--pouzdan vidik prošlog, sadašnjeg i budućeg : Prosveta-Niš 1925-2000. Prosveta. p. 42. ...да штампа књиге ћирилицом, и по угледу на цетињске, учинио је 1514. у Дубровнику Лука Примојевић, али му
14. Dubrovački zabavnik. Jadran. 1928. p. 51.
15. (Popović 1973, p. 46)
16. (Ernst 2003, p. 686): "Nel 1502 il Señalo di Ragusa chiama Pasko Primojevic, capo délia cancellería del governo délia Repubblica «lo cancelliero idiomatis materni»;..."
17. Историјски часопис: орган Историјског института Српске академије наука и уметности. Научно дело. 1986. p. 59. Због сличне тужбе коју је подигао један трговац из Једрена ишао је на суд у марту 1517 . и Паскоје Примојевић „ српски канцелар ” у Дубровнику ,

Sources

• Đorđić, Petar (1987). Istorija srpske ćirilice. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Ernst, Gerhard (2003). Histoire linguistique de la Romania: manuel international d'histoire linguistique de la Romania. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-014694-3.
• Bogišić, Rafo (1987). Mladi dani Marina Držića. Mladost.
• Popović, Toma (1973). Turska i Dubrovnik u XVI veku. Srpska književna zadruga.